XXX Internacionalni Simpozijum Terra

Internacionalni simpozijum skulpture “Terra” osnovan je 1982. i od tada se održava svake godine u  julu u zgradi nekadašnje fabrike crepa – izgrađenoj 1895. godine. U protekle tri decenije, 400 umetnika iz 40 zemalja sa svih kontimenata, stvorili su preko hiljadu skulptura, koje su prezentovane na brojnim izložbama u mnogim gradovima u Srbiji i inostranstvu.

Ove godine radove u glini vajali su umetnici Beata Roštaš iz Mađarske, Nada Stojići iz Rumunije, Valentina DusavitskajaJuri Tkačenko iz Rusije i Vladan MartinovićIsak Aslani iz Srbije.

Vladan Martinović, akademski vajar, uglavnom obrađuje kamen, tako da je promena materijala za njega izazov: “Glina pamti i ne prašta greške, i kod kamena greška je neoprostiva.”

Mlada umetnica iz Temišvara Nada Stojić u svom studiju radi sa drvetom i bronzom. “Međutim, glina je nešto posebno. Glina daje i uzima energiju i raditi s njom je kao plesati bez umora“, ističe Nada Stojić.

“Simpozijum skulpture u terakoti koji se održava u Kikindi je, prema mišljenju ruske umetnice koja je stvarala u svim velikim svetskim kolonijama, u samom vrhu po uslovima za rad koje pruža umetnicima. “U poređenju sa drugim mestima, atelje Tera je izvanredno arhitektonsko rešenje sa radnom atmosferom koja inspiriše”, smatra Valentina Dusavitskaja.

Isak Aslani, još jedan učesnik ovogodišnjeg saziva iz naše zemlje, vajao je skulpture u glini, ali nije imao priliku da radi velike formate, te je stoga i za njega ovo jedno novo iskustvo.

– Oprobao sam se u skoro svim tehnikama, radio sam i u glini, pravio sam i samostalnu izložbu koju sam posvetio zemlji, ali ne ovako velike formate. To niko ne može da radi kod sebe, a ovde imate odlične uslove za to. Ovo je velik izazov za svakog umetnika – kaže Isak Aslani, koji je završio Akademiju umetnosti u Beogradu i samostalni je umetnik.

Beata Roštaš, akademska vajarka iz Mađarske je radila na vajarskim simpozijumima širom sveta – od Kine, preko Dubaija, Egipta do južne Amerike. Ali na “slobodno mesto” u našoj kikindskoj “Teri” bila je spremna da čeka koliko treba.

– To je moja davnašnja želja. Bila sam na listi čekanja i spremna da čekam koliko treba jer sam se zaljubila u “Teru” i pre nego sam došla ovde. Definitivno – imala sam sreće i dobila poziv. Ovde je sjana atmosfera, odlični uslovi za rad. Zaista posebno mesto, inspirativno za rad. Izuzetno! Imamo i majstore koji nam u fizičkom ili tehnološkom smislu pomažu i sve je moguće – bez ograničenja. Sasvim sigurno, ovo je jedno od najboljih mesta na svetu za skulpturu.

(Izvori: RTS, Kikindske)