Otvoren 37. Internacionalni simpozijum Terra

Godišnjom izložbom skulptura nastalih na prošlogodišnjem, 36. Simpozijumu Terra, u petak 6. jula 2018., u prostoru Galerije Terra i na platou ispred svečano je obeleženo otvaraje ovogodišnjeg 37. saziva.

Program svečanog otvaranja započeo je promenadnim koncertom duvačkog orkestra DVD Kikinda na platou ispred galerije Terra. Zatim je usledio nastup mešovitog hora Kornelije Stanković iz Kikinde unutar galerije Terra.

Izložbu je otvoritila pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Dragana Milošević, a pristunima se obratila i Stanislava Hrnjak, predsednica škupštine grada Kikinde, dok je pismo Ljiljane Ćinkul, istoričarke umetnosti iz Beograda i autorke teksta kataloga izložbe, koje je bila sprečena da prisustvuje, pročitao Branislav Ugrinov konferansije svečanog otvaranja i novinar Radio-televizije Vojvodine.

Na godišnjoj izložbi, u i ispred galerije Terra, izloženi su radovi nastali na prošlogodišnjem, 36. Internacionalnom simpozijumu Terra, 2017. čiji su autori/autorke:

Karen Maher Nesta / Peru
Tagir Subhankulov / Rusija
Ilija Šoškić / Italija
Igor Smiljanić / Srbija
Dragan Vojvodić / Srbija
Davor Dukić / Srbija

U sklopu ovogodišnjeg, 37. Internacionalnog simpozijuma Terra 2018. učestvovaće 6 vajara/vajarki iz Srbije i inostranstva:

Rozaria Jazeta / Italija
Kohta Sakai / Japan
Hana Kiselova / Ukrajina
Milica Murgić – Ćebić / Srbija
Nikola Macura / Srbija
Jovan Blat / Srbija

 

“Ovo je pravi primer dobre prakse, odnosno pravi primer našeg kulturnog blaga koje i te kako imamo da pokažemo svetu i možda jedinstveni svetski primer savremene umetnosti u našoj državi”, kazala je Milošević.

“Kikinda je jedini punkt na kom se svake godine okupi vajarska elita sveta i na kom nastaju terakote velikog formata. Naravno, na simpozijum se stvaraju i terakote galerijskog formata”, izjavio je Slobodan Kojić, direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost ”Terra”.

Ove godine na 37. Simpozijumu učestvuje šest akademskih vajara iz Japana, Ukrajine, Italije i naše zamlje. Jedinstvenu priliku da ovoga puta bude gost, za razliku od prethodnih kada je bio domaćin, dobio je Kikinđanin Jovan Blat.

“Imam zadatak da mesec dana radim svoj posao i to je sjajno. Imamo sve uslove da lepo radimo tako da se još uvek navikavam, iako je prošlo pet dana od kako sam ovde”, saopštio je mr Jovan Blat, učesnik Simpozijuma Terra.

Svoju kreativnost, umeće i tehniku preko terakote izraziće i dr Milica Murgić Ćebić, iz Pančeva koja živi i radi u Beogradu.

“Svakako da je Terra ozbiljna institucija u umetničkim krugovima, ali i jedno veoma dragoceno iskustvo na kojoj skulptor, odnosno vajar pre svega može da ima”, rekla je dr Murgić Ćebić.

“Terra je insitucija koja nije važna samo za Kikindu, nego je poznata i širom ovog regiona u Evropi i mi smo počatstvovani što se Terra iz godine u godinu razvija i što možemo da je podržimo”, kazala je Stanislava Hrnjak, predsednica Skupštine Grada Kikinde.

Određen broj skulptura izložen je u prostoru oko bivše fabrike crepa u kojoj se održava simpozijum, nalaze se na Gradskom trgu, velika postavka izložena je u novootvorenom Muzeju, a treba napomenuti da je veći deo postavke videla publika u Beogradu, brojnim gradovima Srbije, ali i izvan naših granica.

Pogledajte prilog RadioTelevizije Vojvodine o otvaranju simpozijuma:

U nastavku, u celini Vam prenosimo pismo Ljiljane Ćinkul, istoričarke umetnosti iz Beograda i autorke teksta kataloga Terra 36.:

Dragi umetnici, poštovane dame i gospodo,

Oprostite, i pored iskrene potrebe da ponovo dođem na ovaj fantastični događaj i pridružim se svečanosti, nažalost nisam uspela. Ostala je želja da večeras telepatski podelim radost izložbe učesnika sa 36. Simpozijuma i sretnem učesnike ovogodišnjeg 37. Internacionalnog simpozijuma skulptura u Teri tokom ovog jula.

Zašto je Tera magično privlačna umetnicima, kritičarima, istoričarima, publici? Da li u Teri obnavljamo potragu za orijentirima u vremenu jer naši duhovni pejzaži liče na ponavljanu i ograničenu ekransku sliku? U kontrastu sa prirodnim ambijentom i duhom mesta ugroženost genetskog fundusa našeg bića još je očitija. I danas, potrebno modernizovan atelje, ipak čuva duh autentičnog kompleksa zgrada napuštene ciglane iz 19. veka i budi pravremensko osećanje mitskog, autentičnog, čulnog, a odnos realnog i fiktivnog prostora i vremena se ralitavizuje. Stari glinokop je odmah iza dekirikovske atmosfere visokih senki, paučine i slepih miševa u Sušari. Tanka linija povučena između neba i zemlje na beskonačnom horizontu banatske ravnice podvlači drevno istorijsko pamćenje i energetski potencijal autentičnog Mesta i njegove Antejske dimenzije. Ali Terra je, pre svega, centar u kojem je rehabilitovana glina kao trajni skulptorski materijal, centar u kojem se obnavlja i istražuje drevna tehnologija građenja i sušenja monumentalnih glinenih skulptura, tajna poznata Etruracima i Kinezima.  Nezaobilizan doprinos Terre je i podrška i afirmacija skulpture kao medija na koji se, zbog zahtevnih finansijskih potreba, najviše reflektuje društvena klima i siromaštvo. Svi ljudi znaju da ima u životu još uvek jedno zakopano blago za svakog od njih, pisao je Jovan Dučić, a mi danas verujemo da svaki umetnik u ateljeima Tere traži i to svoje zakopano blago.

Internacionalni simpozijum Tera već čevrtu deceniju igra veoma važnu ulogu na nacionalnoj, regionalnoj i internacionalnoj vizuelnoj sceni pokazujući izuzetan sluh i razumevanje za nove umetničke pojave. Glina je osnovni ili dodatni materijal u kojem se projektuje, gradi ili konstruiše a uvode se i novi postupci, koriste se gotovi industrijski proizvodi ali i drugi materijali integrišu se u delo. U celini gledano, učesnici Tere donose jedan novi duh savremene umetnosti, skluptura je objekt nove osećajnosti i nove duhovnosti karakteristične za novi milenijum. Smisao za praćenje novih pojava i jeste i jedan od osnovnih kvaliteta Simpozijuma Tera.

Razumevanje kulture kao strateškog dobra vidljiva je i otvaranjem Muzeja Tera, prošlog decembra. To je kruna decenijskog delovanja Simpozijuma Tera i njegovog lidera Bobana Kojića, spiritus movensa čitave ove kompleksne ideje koja spaja istorijsko i savremeno u jedan vizionarski duh.

Preuređene kasarne u muzejski prostor koncipovan je kao svojevrsni umetničko-kreativni centar multimedijalnog karaktera, a kompleks Muzeja i ateljea Muzej Terra postaju važan savremeni edukativno-umetnički centar za umetnike, istraživače i studente iz zemlje i sveta.

Iza ubedljivih argumenta da je Muzej Terra pitanje civlizacijskog odnosa prema kulturnom blagu stoji jedinstveni fundus od preko 1000 skulptura nastalih u Teri od 1982. do danas, učešće oko 400 umetnika iz oko 40 zemalja, sa svih kontinenata. Današnja izložba i radovi umetnika 37. Simpozijuma uvećavaju značaj ove jedinstvene umetničke kolekcije.

Želim vam mnogo uspeha i divnu zabavu.

Vaša Ljiljana Ćinkul

 

(Izvor: tekst -RTV, fotografije – Foto Sretenović, Terra)