Muzej Terra
Muzej / zbirka / stalna postavka –
Kako do nas:
Muzej TERRA se nalazi na periferiji grada Kikinde na prostoru nekadašnje vojne kasarne “Servo Mihalj”. Do muzeja možete lako stići sopstvenim ili taksi prevozom (cene u Kikindi nisu visoke).
Adresa:
Stevana Sremca BB
23300
Kikinda
Parking:
Muzej poseduje mini parking.
Radno vreme:
Utorak: 10 – 16
Sreda: 10 – 16
Četvrtak: 10 – 16
Petak: 10 – 16
Subota: 10 – 16
Kontakt telefon:
+381 (0) 230 533 116
E-mail:
O muzeju
Otvaranjem Muzeja „Terra” u Kikindi decembra 2017. godine u nekadašnjoj zgradi manježa kikindske kasarne, ostvarena је višedecenijska želja i plan pokretača Internacionalnog simpozijuma skulptura u terakoti „Terra” da se vajarski radovi trajno prezentuju u gradu u kojem su nastali. Ideja o Muzeju stara je koliko i sam Simpozijum, a razvijala se uporedo s konstantnim povećanjem broja skulptura koje su realizovane tokom tradicionalnih simpozijumskih okupljanja.
U novootvorenom Muzeju „Terra” u Kikindi posetiocima ove jedinstvene institucije obezbeđena je mogućnost sagledavanja stanja skulpture na prekretnici vekova i milenijuma.
Na inicijativu osnivača Internacionalnog simpozijuma skulptura u terakoti velikog formata „Terra”, profesora i akademskog vajara Slobodana Kojića, kikindska opština od Vojske Srbije otkupila je staru kasarnu, promenila joj namenu[1] i predala je Centru „Terra” za Muzej. Za adaptaciju zgrade manježa u muzejsko-galerijski prostor projekat je načinila arhitekta Aranka Blat[2], koja je dosledno i verodostojno ispoštovala autentični izgled ove građevine.
Po svom značaju manjež u Kikindi zaslužuje tretman zaštite kao objekat tehničke kulture o čemu svedoči i zvanično mišljenje-preporuka Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Subotice.
Radovi na rekonstrukciji objekta otpočeti su 2012. godine i finansirani sredstvima Ministarstva kulture i informisanja republike Srbije, grada Kikinde, Pokrajinskog sekreterijata za kulturu i informisanje i odnose sa verskim zajednicama kao i fonda „Zajednici zajedno” – Naftne industrije Srbije. Potpuna rekonstrukcija izložbenog i aneksnog prostora Muzeja „Terra” završena je 2017. godine.
Zgrada manježa se sastoji iz dve međusobno povezane celine – glavni deo objekta je viši i prostorno dominantan u odnosu na aneksni deo, koji je znatno niži, što je uslovilo i funkcionalnu podelu prostora. Celoviti, dobro organizovani, arhitektonski atraktivni i kompaktni prostor manježa površine oko 2100 kvadratnih metara, s dobrim prirodnim svetlom i adekvatnim veštačkim osvetljenjem, pretvoren je u idealan muzejski prostor koji je potpuno adekvatan specifičnostima terakotnih skulptura, pogotovo zbog činjenice da u izložbenoj postavci Muzeja „Terra” dominiraju skulpture monumentalnih formata.
Muzejska postavka bogate zbirke skulptura od terakote neposredno odslikava njenu istoriju koristeći izvanredan prostor maneža u kojem je moguć jedinstven sveobuhvatan pogled na celinu. Postavka ne ističe hronološki sled, ali pruža mogućnost da se prate određene promene u radu i tehnici do kojih je dolazilo tokom četiri decenije postojanja Internacionalnog simpozijuma skulpture „Terra”. Tako se smenjuju radovi galerijskog formata – okupljeni u četiri ugaona prostora Muzeja, sa monumentalnim i intimnijim skulpturama, postavljenim na postamente ili neposredno na pod, bez podele po generacijama ili nacionalnosti vajara, bez grupisanja po temama ili stilovima. To omogućuje spontan doživljaj svake od izloženih skulptura, utisak aktivnog prostora i žive, radne atmosfere kakva vlada na Simpozijumu „Terra”. Gotovo svaki učesnik Simpozijuma je predstavljen bar po jednim delom, što daje mogućnost da se prikažu veoma različite poetike kako srpskih i jugoslovenskih tako i svetskih umetnika posvećenih radu u ovom plemenitom materijalu.
Stalna postavka neće biti zaleđena u vremenu: povremeno će se dopunjavati i menjati, ali jedinstvenost bivšeg maneža će uvek biti poštovana, kao i raznovrsnost ideja i realizacija stvaralaca. (tekst: Irine Subotić)
U fundusu “Terre” trenutno se nalazi se oko 1.000 skulptura u tehnici terakote.
[1] Pretvaranjem kasarnskog objekta u Muzej „Terra“ se ponovila jedna situacija iz istorije vojvođanske umetnosti tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, kada su fortifikacioni objekti i kasarnske prostorije na Petrovaradinskoj tvrđavi predati umetnicima i adaptirani u slikarske i vajarske atelje.
[2] Arh Aranka Blat specijalizovala za rekonstrukciju i revitalizaciju stare arhitekture. Dobitnica je Nagrade Kuća – čuvar prošlosti koji joj je dodelio Mađarski nacionalni komitet Međunarodnog saveta kulturnih spomenika (ICOMOS) – sekcije za narodno graditeljstvo
Salon Muzeja Terra
U aneksnom delu zgrade, neposredno uz glavni ulaz, smešten je i jedan manji galerijski prostor (oko 70 kvadratnih metara) tzv. salon, namenjen održavanju povremenih izložbi.
KLIKNITE OVDE da aplicirate za izložbu u Salonu Muzeja Terra
Otvaranje Muzeja Terra
MUZEJ TERRA JE PET FRIENDLY
Obilazak izložbi sa kućnim ljubimcem moguć je, ali uz poštovanje pravila muzejskog bontona za ljubimce:
- U svakom momentu boravka u Muzeju ljubimac mora da bude na povodcu;
- Ljubimac mora biti vaspitan za boravak u zatvorenom prostoru;
- Ljubimac svojim ponašanjem ne sme da ometa druge posetioce;
- Vlasnici su dužni da vode računa o tome da ljubimac ne nanese materijalnu štetu Muzeju, u slučaju nanesene štete vlasnik ljubimca snosi odgovornost;
- Kilaža ljubimca je ograničena na 30 kg, osim u slučaju pasa za asistenciju, gde je dozvoljena i veća kilaža
MUZEJSKI BONTON
- Umetničko delo najbolje možemo sagledati sa udaljenosti od 80 cm.
- Želimo da umetnička dela vide i generacije posle nas, zato ćemo u njima uživati posmatrajući ih, a ne dodirujući ih.
- Posetioci muzeja vole da uživaju u umetničkim delima, zato ćemo se potruditi da svojim ponašanjem ne ometamo druge.
- U izložbenim salama hranimo um i dušu, a u aneksu Muzeja se možemo osvežiti pićem ili nešto pojesti.
- Ukoliko nam je potreban predah, nećemo se odmarati naslanjanjem na zid, za to postoje stolice i klupe u izložbenom prostoru.
- Ako nam se neko umetničko delo posebno dopadne, za uspomenu ga možemo fotografisati, ali nećemo prilaziti previše blizu eksponatu.
- Torbe, rančevi i kišobrani nam često smetaju da u potpunosti uživamo u Muzeju, zato ih možemo ostaviti u ulaznom holu, na klupicama.
- Ako nas nešto posebno interesuje, na sva pitanja odgovor ćemo dobiti od kustosa.
