Bernard Ridiger

Bernard Ridiger

Link Link Link Link YouTube Link Wikipedia

Bernhard Ridiger je rođen u Italiji (Rim, 1964), a živi i radi u Parizu. Diplomirao je na Accademia di Belle Arti u Milanu kod Luciana Fabra, a danas predaje u Lionu gde vodi istraživački program Savremena umetnost i istorijske temporalnosti. Od 1986. učestvovao je na mnogim grupnim izložbama (Padiglione d’Arte Contemporanea Milan 1989, 1998, Centro per l’Arte Contemporanea Luigi Pecci, Prato 1990, 1998, Museum Moderner Kunst Vienna 1991, Contemporari Museum 19 Grenoble de92 Karakas, Bogota i Buenos Ajres 1992, Bijenale u Veneciji 1993, 1999, 2011, Rimski kvadrijenale Palazzo delle Esposizioni 1996, 2008, PS1 Njujork 1999, Palais de Boilles, Palais de Lilleach 020, Petstra020 kva Muzej of Umetnost, Izrael 2013, Museion Bolzano 2014, Fondazione Palazzo Albizzini Collezione Burri Citta di Castello 2015, Trijenale Milano, Enesima 2015) i samostalne izložbe (Christian Stein Galleri Torino i Milano, Michel Rein Galleri Tours i Paris, Colee Galleri Krings-E Travers zeitgenossische Kunst Minhen, Bernard Bouche Galleri Pariz, GDM… Pariz i u Centru de Creation Contemporaine, Tours 1996, les Abattoirs de Toulouse 1997, Center d’art La Galerie de Noisi-le-Sec 1999, Museo d’arte moderna di Bologna 1999, Chateau des Adhemar centre d’art contemporain Montelimar 2006, FRAC Languedoc-Roussillon i ESBAMA de Montpellier 2015). Bio je urednik časopisa Tiracorrendo i suosnivač umetničke galerije Lo Spazio di Via Lazzaro Palazzi, dinamičkog mesta na milanskoj umetničkoj sceni od 1989. do 1993. godine.

Radovi Bernharda Ridigera suočavaju posetioce sa fizičkim iskustvom koje uključuje objekat, telo i prostor. Istovremeno, skulpture, monumentalni modeli i arhitekture, kroz svoj pedantan prostorni i akustički raspored, njegova dela nastoje da odjekuju istorijom, a posebno istorijom konkretnog fizičkogmesta.

Tekst iz kataloga – …Profesor, istraživač i umetnik velikog gesta, nemačko-italijanskog porekla, Ridiger (Bernhard Rüdiger) za sebe kaže da nije i Francuz iako već tri decenije živi, radi i predaje na Univerzitetu u Lionu u Francuskoj. U njegovom radu sve je savršeno, počev od izvedbe, preko planiranja i istraživanja problematika kojima se bavi – a to su pre svega prazni prostori i duplikati, odnosno ono što on naziva two points of view. Umetnik smatra da objekat sam za sebe ne može da funkcioniše i da mu je potreban par. Na Simpozijumu Terra kreirao je dve blizanačke serije radova zvona i predstave asteroida pod nazivom Gaspra koje je preveo i na monumentalni format. Monumentalni rad rađen je u kombinaciji terakote i čelika, po modelu 3D crteža, u nekoj vrsti odnosa 1 : 1 i posvećen je asteroidu broj 951 u klasifikaciji elemenata koji lete u pojasu asteroida između orbita Jupitera i Marsa. Metod rada sa duplim modelima pomažu umetniku da razume sebe, na isti način na koji radovi „razumeju” jedni druge. S druge strane, zvonima se bavi od 2004. godine i ona čine značajan deo njegovog stvaralaštva. Arhaični zvuk zvona, sa širokim spektrom suštinskog značenja, vezujemo za najavu opasnosti, oglašavanje smrti, vršenje obreda, sreću, život u njegovoj punoći i složenosti. Rad na zvonima u Kikindi umetnik je povezao sa idejom o korišćenju taložnog tla Panonskog basena. Proizvodeći zvona od te taložene gline on promišlja o novijoj istoriji i svim promenama koje su u proteklih dve stotine godina zadesile stanovnike ove panevropske ravnice.

Verica Nemet