Jakov Brdar

Jakov Brdar

Jakov Brdar , slovenački vajar hercegovačko-hrvatskog porekla, * 22. april 1949 , Livno, Bosna i Hercegovina .

Rođen je 22. aprila 1949. godine u Livnu, Bosna i Hercegovina. Svoj rodni predeo opisuje kao mesto u kome ništa nije uobličeno ljudskom rukom i puno razgovora sa prirodom i sećanja na lunarni pejzaž pašnjaka i kamenja, kao mesto gde čovek jednostavno treba da bude sam.

Studirao je vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani . Diplomirao je 1975. godine kod prof. Dušan Tršar. Godine 1979. završio je postdiplomske studije na istoj Akademiji.

Između 1980. i 1981. studirao je u Parizu, Francuska, sa stipendijom Moše Pijade. Između 1988. i 1991. živeo je i radio u Berlinu (Berlin Bildhauerverkstatten) u Nemačkoj kao član Berufsverband Bilderden Kunstler sa Philip Morris stipendijom. Godine 1991. izložio je svoje skulpture u stalnoj zbirci Pergamskog muzeja u Berlinu. Maks Kunce, tadašnji direktor muzeja, napisao je u katalogu izložbe „da umetnik ni na koji način nije poražen u direktnom obračunu sa antikom”.

Godine 1998. dobio je najvišu nagradu za likovnu umetnost u Republici Sloveniji – nagradu Prešernovog fonda za skulpturu za izložbu Propoved pticama u Maloj galeriji u Ljubljani.

Njegove skulpture su rađene po zakonu prirodnih proporcija – prema razmeri njegovog sopstvenog tela. Oduvek ga je zanimalo ljudsko telo i traži odgovor šta je ljudsko telo. On oseća da su ruke kojima modelira oruđe, merilo i senzorni senzor celog organizma. Šta god da radi, radi bez napora. Modelira celim dlanovima, dugim potezima koji za sobom ostavljaju tragove ruku i krupne grude gline. Meka glina koju koristi u svom radu prethodno se mesi i meša nogama. Njegova desna ruka modelira levu polovinu, a leva desnu polovinu tela. Prilikom modeliranja prati prirodan pokret svoje ruke, koja je uvek neka vrsta spirale, i oseća skulpturu u zagrljaju svoje ruke. Kroz njegova dela se oseća da ima osećaj za ples, muziku, za proporcije i za harmoniju.

Voli da gleda stare freske i slike renesansnih majstora: Đota, Fra Anđelike, Pjera dela Frančeske. Primećuje ono što drugi obično previđaju. Na prvi pogled nevidljivi detalji „u pozadini” daju, poput citata starih majstora, skulpturalnu formu. Kada govori o svom stvaralaštvu, ističe da je u skulpturi neophodno odvojiti vizuelnu anatomiju od deskriptivne funkcionalne anatomije ljudskog tela.

Njegova dela se čuvaju u stalnim zbirkama Moderne galerije i Gradskog muzeja u Ljubljani, kao i Primorskih galerija u Kopru i Piranu.

2000. godine imao je retrospektivu u Primorskim galerijama u Kopru i Piranu.

Godine 2005. izložio je svoje skulpture u jednoj od najznačajnijih antičkih palata na svetu – Dioklecijanovoj palati u Splitu, Hrvatska.

Jakov Brdar je autor brojnih skulptura i javnih spomenika u Sloveniji i inostranstvu. Statua Livence ispred gradske kuće u Mota di Livenci, u neposrednoj blizini Venecije, Italija, nastala je 2002. godine kao rezultat saradnje sa arhitektom Borisom Podrekom.

Njegove skulpture nalaze se u centru slovenačke prestonice Ljubljane: na Mesarskom mostu (bronzane statue Prometeja, Satira, Adama i Eve), Petkovškom nasipu u neposrednoj blizini ljubljanske pijace, u Ključavničarskoj ulici u starom delu g. Grad. Ispred centralne železničke stanice stoji njegov konjički spomenik Rudolfu Maistru . U Šentvidu u Ljubljani, u parku Zavoda sv. Stanislava, nalazi se i skulptura Sv. Joseph. Takođe vredi pomenuti spomenik Džejmsu Džojsu na železničkoj stanici i portret Šarla Nodijea u atrijumu Francuskog instituta Šarl Nodije.

Njegove skulpture krase stari ribarski grad Komižu na ostrvu Vis u Hrvatskoj.

Za svoj rad 2010. godine dobio je nagradu grada Ljubljane.

Godine 2014. izložio je statuu Hrista u crkvi Marije Zdravje u Piranu. Skulpture Ona i On stajale su na Piranskoj punti na slovenačkom primorju.

Godinu dana kasnije imao je izložbu u jednoj od najlepših renesansnih palata – Landhaus pod zaštitom Uneska u Gracu, Austrija. Iste godine izložio je monumentalnu bronzanu skulpturu Hrista u bazilici Santa Maria presso San Satiro (remek-delo velikog renesansnog arhitekte Donata Bramantea) u neposrednoj blizini milanske katedrale na Ekpo 2015. u Milanu, Italija.

Tanja Pregelj Kobe je o njegovom stvaralaštvu napisala: „Moćne figure Jakova Brdara oličenje su duha antike, a istovremeno njihovo stvaralaštvo, prožeto ispovednom porukom sopstvene duše vajara, odstupa od merila tog vremena. ” „Njegova dela, ni realistična ni apstraktna, ni klasična ni moderna u smislu danas ustaljenih tokova, žive svojim životom…”.

Vajar Jakov Brdar, koji se smatra jednim od najboljih slovenačkih vajara, živi i radi u Ljubljani, Slovenija (EU).

YouTube

YouTube

Wikipedia