Jakov Brdar

Slovenija

Biografija

Jakov Brdar

Jakov Brdar , slovenački vajar hercegovačko-hrvatskog porekla, * 22. april 1949 , Livno, Bosna i Hercegovina .

Rođen je 22. aprila 1949. godine u Livnu, Bosna i Hercegovina. Svoj rodni predeo opisuje kao mesto u kome ništa nije uobličeno ljudskom rukom i puno razgovora sa prirodom i sećanja na lunarni pejzaž pašnjaka i kamenja, kao mesto gde čovek jednostavno treba da bude sam.

Studirao je vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani . Diplomirao je 1975. godine kod prof. Dušan Tršar. Godine 1979. završio je postdiplomske studije na istoj Akademiji.

Između 1980. i 1981. studirao je u Parizu, Francuska, sa stipendijom Moše Pijade. Između 1988. i 1991. živeo je i radio u Berlinu (Berlin Bildhauerverkstatten) u Nemačkoj kao član Berufsverband Bilderden Kunstler sa Philip Morris stipendijom. Godine 1991. izložio je svoje skulpture u stalnoj zbirci Pergamskog muzeja u Berlinu. Maks Kunce, tadašnji direktor muzeja, napisao je u katalogu izložbe „da umetnik ni na koji način nije poražen u direktnom obračunu sa antikom”.

Godine 1998. dobio je najvišu nagradu za likovnu umetnost u Republici Sloveniji – nagradu Prešernovog fonda za skulpturu za izložbu Propoved pticama u Maloj galeriji u Ljubljani.

Njegove skulpture su rađene po zakonu prirodnih proporcija – prema razmeri njegovog sopstvenog tela. Oduvek ga je zanimalo ljudsko telo i traži odgovor šta je ljudsko telo. On oseća da su ruke kojima modelira oruđe, merilo i senzorni senzor celog organizma. Šta god da radi, radi bez napora. Modelira celim dlanovima, dugim potezima koji za sobom ostavljaju tragove ruku i krupne grude gline. Meka glina koju koristi u svom radu prethodno se mesi i meša nogama. Njegova desna ruka modelira levu polovinu, a leva desnu polovinu tela. Prilikom modeliranja prati prirodan pokret svoje ruke, koja je uvek neka vrsta spirale, i oseća skulpturu u zagrljaju svoje ruke. Kroz njegova dela se oseća da ima osećaj za ples, muziku, za proporcije i za harmoniju.

Voli da gleda stare freske i slike renesansnih majstora: Đota, Fra Anđelike, Pjera dela Frančeske. Primećuje ono što drugi obično previđaju. Na prvi pogled nevidljivi detalji „u pozadini” daju, poput citata starih majstora, skulpturalnu formu. Kada govori o svom stvaralaštvu, ističe da je u skulpturi neophodno odvojiti vizuelnu anatomiju od deskriptivne funkcionalne anatomije ljudskog tela.

Njegova dela se čuvaju u stalnim zbirkama Moderne galerije i Gradskog muzeja u Ljubljani, kao i Primorskih galerija u Kopru i Piranu.

2000. godine imao je retrospektivu u Primorskim galerijama u Kopru i Piranu.

Godine 2005. izložio je svoje skulpture u jednoj od najznačajnijih antičkih palata na svetu – Dioklecijanovoj palati u Splitu, Hrvatska.

Jakov Brdar je autor brojnih skulptura i javnih spomenika u Sloveniji i inostranstvu. Statua Livence ispred gradske kuće u Mota di Livenci, u neposrednoj blizini Venecije, Italija, nastala je 2002. godine kao rezultat saradnje sa arhitektom Borisom Podrekom.

Njegove skulpture nalaze se u centru slovenačke prestonice Ljubljane: na Mesarskom mostu (bronzane statue Prometeja, Satira, Adama i Eve), Petkovškom nasipu u neposrednoj blizini ljubljanske pijace, u Ključavničarskoj ulici u starom delu g. Grad. Ispred centralne železničke stanice stoji njegov konjički spomenik Rudolfu Maistru . U Šentvidu u Ljubljani, u parku Zavoda sv. Stanislava, nalazi se i skulptura Sv. Joseph. Takođe vredi pomenuti spomenik Džejmsu Džojsu na železničkoj stanici i portret Šarla Nodijea u atrijumu Francuskog instituta Šarl Nodije.

Njegove skulpture krase stari ribarski grad Komižu na ostrvu Vis u Hrvatskoj.

Za svoj rad 2010. godine dobio je nagradu grada Ljubljane.

Godine 2014. izložio je statuu Hrista u crkvi Marije Zdravje u Piranu. Skulpture Ona i On stajale su na Piranskoj punti na slovenačkom primorju.

Godinu dana kasnije imao je izložbu u jednoj od najlepših renesansnih palata – Landhaus pod zaštitom Uneska u Gracu, Austrija. Iste godine izložio je monumentalnu bronzanu skulpturu Hrista u bazilici Santa Maria presso San Satiro (remek-delo velikog renesansnog arhitekte Donata Bramantea) u neposrednoj blizini milanske katedrale na Ekpo 2015. u Milanu, Italija.

Tanja Pregelj Kobe je o njegovom stvaralaštvu napisala: „Moćne figure Jakova Brdara oličenje su duha antike, a istovremeno njihovo stvaralaštvo, prožeto ispovednom porukom sopstvene duše vajara, odstupa od merila tog vremena. ” „Njegova dela, ni realistična ni apstraktna, ni klasična ni moderna u smislu danas ustaljenih tokova, žive svojim životom…”.

Vajar Jakov Brdar, koji se smatra jednim od najboljih slovenačkih vajara, živi i radi u Ljubljani, Slovenija (EU).

YouTube

YouTube

Wikipedia

Foto galerija

Jul 1986




Simpozijum Terra 1986 - umetnici


Sava Halugin

Srbija

Pročitaj Više

Antun Babić

Hrvatska

Pročitaj Više

Jakov Brdar

Slovenija

Pročitaj Više

Tatjana Stolpović

Srbija

Pročitaj Više

Timothy Fox

SAD

Pročitaj Više

Yasuo Kuwahara

Japan

Pročitaj Više


Kontaktirajte nas

Centar za likovnu i primenjenu umetnost Terra