• 09/05/2022/

• Galerija ,,Terra"

Marija Jeftić Dajić – ,,Ritualna inkluzija’’ -INKLUZIVNI VID KULTURNOG SPEKTAKLA

U Galeriji  “Terra” u petak, 9. aprila u 18h otvorena je izložba skulptura Marije Jeftić Dajić – ,,Ritualna inkluzija’’ -INKLUZIVNI VID KULTURNOG SPEKTAKLA

“Moja ideja u ovom radu je da 2D slike reinterpretiram u 3D štampane modele kako bi približila umetnost slepim i slabovidim korisnicima.
Za svaki od oblika koji slepa ili slabovida osoba dotakne imaće potupunu slku o njemu, u odnosu sam na sebe i u odnosu na druge oblike oko njega, tako da će na kraju celu sliku moći da prepozna, da shvati o kakvoj slici se radi, o pravcu, rukopisu umetnika, pa na kraju i celu izložbu. Reinterpretacija klasične umetnost u digitalnu umetnost je uzet kao osnovni okvir unutar
kojeg sam se kretala pomoću dva pojma: klasično i digitalno. Oba pojma predstavljaju različite epohe, u kojem pojam klasične umetnosti podrazumeva daleko duzi vremenski period , te ga je teže koristiti, a da se ne opredelim za jedan kraći vremenski period u kojem se vizuelni znak nametnuo kao dominantan u odnosu na neke druge ikonografije šireg klasičnog nasleđa. Stara
terminologija je postala neupotrebljiva pa se logički može zaključiti i da se nasleđe stare vizuelnosti može teže koristiti. Moje istraživanje zasniva se na klasičnoj lepoti koja ne pokazuje čoveka onakvim kakav on jeste, već ga prikazuje kao neki posebni ideal koji se usklađuje sa onim što je spolja i onim što je unutra, ali posebno me zanima estetika klasične umetnosti i
mogućnost njenog transvera u digitalno. Ovde se može bolje koristiti pojam aproprijacije odnosno, kako se estetika klasičnog koristi u epohi digitalnog.
Naše telo je pod uticajem piksela sa jedne strane. Novi prostori sa druge strane. Perceptivni objekti, ili u ovom slučju asocijativna 2D arhitektura je takođe jedan od prostora koji imaju značaj u mom radu. ,,Кuća od piksela’’ mi je značajno pomoga da sagledam pojam ritualne inkluzije. Naše telo je u prostoru koji se suočava sa diskursima, pravilima i zakonima dominante nametnute od strane globalnog umrežavanja, a to je naravno-događaj. Ovaj rad osim što se bavi približavanjem 2D likovne umetnosti slepim i slabovidim
predstavlja svojevrsnu kritku globalnog umrežavanja i trenutnih događaja, mi sve vreme pokušavamo da vidimo šta se događa? Događaji su kompleksniji od onih što nam predstavljaju. Ja pravim u ovom radu svojevrsno sklonište ,,kuću od piksela’’, kao prikaz ritualne inkluzije. Pitanje kako za mene umetnost kojom se sada bavim deluje u vanumetničkom doživljaju mog odnosa
sa predmetima sveta u gotovo nemogućoj i nepodobnoj komunikacijskoj situaciji. Intervencija umetničkog impakta u stvarnim iskustvenim relacijama sa predmetima koji nisu povezani sa samim umetničkim delom, čine inicijalno, sada u sećanju razrađeno, interesovanje za imaginarni prostor. Reč je o integrisanju različitih oblika potencijalnosti i znanja u specifične životne
situacije koje bivaju dovedene do ruba bitka. Danas smo u vremenu kada smo sami u svom prostoru, oslonjeni na njega kao krajnje utočište, to
utočište u ovom radu zovem ,,kuća od piksela’’.Želja za bliskošću, za time da neko razume, našla je danas svoje prirodno mesto u virtuelnom. Кada sam počela da radim svoje radove iz ciklusa ,,Inkluzivna umetnost’’ na umu mi je bilo sledeće, (koliko su ljudi) sami i usamljeni?
Da li uopšte i jesu? Da li smo mi usamljeniji sa sve većom upotrebom virtuelne komunikacije I koja će to biti cena koju ćemo platiti? Da li će smeša da nam pomogne da nastavimo da plivamo ili ćemo se ipak udaviti u njoj…” – Marija Jeftić Dajić

O autorki:

Marija Jevtic Dajic, rođena 1990, u Zapadnoj Srbiji na reci Drini, globalno poznatom lokalitetu gde su se razdvojili istocno i zapadno rimsko carstvo, odnosno Vizantija i Rim, čija umetniscka zaostavstina od rane mladosti pokreće interesovanje za slikarstvom. U srednjoj umetnickoj školi iskazivala je visok potencijal kroz oslikavanja i shvatanja postulata umetnosti vizantije, uz preplitanje sa modernom umetnoscu, čime je nagrađena najboljim đakom srednje umetničke škole a profesori je savetuju da nastavi sa studijama slikarstva. Dalje obrazovanje 2009 nastavlja na akademiji umetnosti odsek slikarstvo, u Novom Sadu, gradu na severu Srbije, nekadasnjoj prestonici južne Habzurske pokrajine, a danas Evropskoj prestonici culture za 2022 godinu. Svoj rad pod uticajem profesora koji neguju Austrougrasku i modernu umetnosti dalje unapređuje i zavrsava kao student generacije. 2013 godine upisuje master studije slikarstva koje zavrsava kao student generacije 2015god. Dalje istrazivanje i želju za proširenjem znanja 2016 godine nastavlja u Sloveniji, Ljubljani, na Prirodno tehničkom fakultetu smer grafički dizajn, gde postaje stipendista države Slovenije zbog izuzetnog proseka, angažovanja i umetničkog kvaliteta. U Sloveniji doktorski rad, sa profesorima ukršta stečena znanja iz grafickog dizajna i prethodno umetnosti,slikarstva, što rezultuje stvaranje procesa gde se radjaju slike za slepe. Ova dela stvara kombinovanim radom na računaru i manuelno, što je i dalje u procesu. Od 2019 godine upisuje na Arhitektonskom faklutetu u Novom Sadu, odseku za scenski dizajn druge doktorske studije. Novim povezivanjem znanja proširuje svoja interesovanja za socijalnu dimenziju, shvatanje scene i prepoznavanje događaja, doživljaja u drugoj sferi umetnost u ovom slučaju scenske umetnosti. Od 2013 izlagala je na 35 samostalnih i preko 300 grupnih izlozbi, uz 10 nagrada za rad i delo. 2020 god nastaje Art Lamda, umetnicko stvaralastvo, a 2021 godine formira atelje u gradu Vallauris, na jugu Francuske.

www.artlamda.com