• 03/11/2023/

• Galerija Terra

Nemanja Milenković – ,,Jedna od mnogih priča o nestajanju”

U Galeriji  “Terra” u petak, 3. novembra otvorena je izložba Nemanje Milenkovića  – ,,Jedna od mnogih priča o nestajanju”

Instagram

Nemanja Milenković, (1996, Novi Sad), završio osnovne akademske studije (2019) i master akademske studije (2021) na katedri za Slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 2021. godine zaposlen je kao stručni saradnik na katedri za Slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Izlagao je na 13 samostalnih izložbi i  na preko 30 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Član je SULUV-a (Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine) i Šok ZaDruge, u okviru koje uređuje likovni program.

O postavci

Drama: “Ko piše crvene knjige?”

Uvod

U prostoru “Galerija Terra”  prikazuju se četiri scene. Svaka scena ima specifičan narativ koji zajedno daju uvid u jednu od mnogih priča o nestajanju.
Glavni lik – subjekat, predstavlja simbolično sve subjekte koji se mogu videti na crtežima i instalacijama u prostoru.
Subjekat je onaj koji nestaje, nailazivši na razne transformacije. Onaj koji biva ugrožen i koji je u bezizlaznim situacijama.

Scena I
zaplet

Subjekat hoda na četiri noge, gotovo nikada nije sam i drži se svoje grupe. Bio mlađi ili stariji član, ide na duge staze, prolazeći kroz raznolike pejzaže i fantazmagorije. Nailazi na dileme u kojima se ranije nikada nije zadesio. Neki od njegovih članova počinju da poprimaju neobične oblike. Ogromni su, koračaju iznad njega, menjaju boje. Oči su im crvene, umnožavaju se, dobijaju izgled mitskih bića. Razna hibridna stvorenja ga okružuju, ali on oseća nevolju. Uviđa da ga prati crvena tačka koja mu odnosi bliske članove. Ta tačka ga iznova opseda. Čas je poput oka, koja kao udica mami subjekta, čas je velika ruka koja ga zadirkuje.
Subjekat beži. Po tankom ledu, razbuktaloj vatri, razorenim poljima, u nastradale šume, sa svojom grupom, sve čudnijom i sve manjom.

Scena II

kulminacija

Subjekat je usamljen. Jedva ga uočavamo. Pored crvenih tačaka koje možemo videti kako nišane njegovu glavu, prednje i zadnje udove, gotovo sve drugo nam se gubi. Ona fantazmagorična priroda iz prethodne scene postaje stvarna. Zadesile su je promene kao i subjekta. Na otvorenom horizontu, subjekat beži od novonastale opasnosti, koja mu je do juče bila najbolji prijatelj. Nešto je pošlo po zlu. Vetar nosi sve pred sobom, dim guta prostranstva, a on je uplašen. U strahu je od nestajanja i gubitka svoje grupe. Nekada subjekat ima i mogućnost letenja, ali ni tada nije siguran da će uspeti da se izbavi iz nevolje. Retko ko uspe da se spasi ili zaštiti u ovakvim okolnostima. Subjekat se, ovaj put, nema gde sakriti.

Scena III

peripetija

Subjekat je nestao.

Možemo napraviti rekonstrukciju događaja. Vidimo otiske i put kretanja, položaje u kojima se subjekat nalazio. Na osnovu ovih tragova, ne možemo zaključiti šta je uzrok nestajanja. Tragovi su so. Zašto je subjekat ostavio trag od soli?

Scena IV

rasplet

So. Nalazi se svuda. Ispod nekadašnjih nogu koje su koračale ovim prostorom, ispod prethodno opisanih narativa, ali i mnogih drugih narativa koji su pričali o nestajanju.

Da li će so izlečiti i upiti posledice nestajanja?

Koliko je soli potrebno da se prikaže teret izgubljenih subjekata?

Ovaj tekst je nastao tumačenjem vizuelnog sadržaja u prostoru.

Darija Dragojlović, Vizuelna umetnica