• 24/06/2022

Uspešna odbrana doktorskog umetničkog projekta kikindskog vajara Igora Smiljanića “Vertikale u terakoti – varijabilnost odnosa delova i celine u skulpturi velikog formata”

Dugogodišnji saradnik Centra za likovnu i promenjenu umetnost TERRA, nekadašnji profesor likovne kulture – umetnik – vajar i viši stručni saradnik na likovnom odseku Akademije umetnosti u Novom Sadu na Katedri za vajarstvo – Igor Smiljanić, uspešno je odbranio svoju doktorsku disertaciju sa temom “Vertikale u terakoti – varijabilnost odnosa delova i celine u skulpturi velikog formata”

Ovo je prvi doktorski rad koji se bravi problematikom interpretacije kao i mogućnostima primene novih načina gradnje vertikalne skulptorske forme, komponovanjem delova uz pomoć konstruktivnih elemenata u terakoti.  

Javna odbrana doktorskog umetničkog projekta iz oblasti Likovne umetnosti održana je u četvrtak 23. juna 2022. godine sa početkom u 11 časova na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, pred komisijom u sastavu:

dr um. Miloš Vujanović, redovni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu

dr um. Mirjana Blagojev vanredni profesor na Katedri za vajarstvo Akademije umetnosti u Novom Sadu

dr um. Radoš Antonijević, vajar, redovni profesor; Vajarskog odseka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu

dr um. Jelena Sredanović vanredni profesor na Katedri za grafiku Akademije umetnosti u Novom Sadu

Prošle godine u periodu od 10. oktobra do 30. novembra 2021. godine, posetioci su imali prilike da u dvorištu ateljea „Terra“ u Kikindi, vide javno predstavljanje ovog doktorskog umetničkog projekat u okviru samostalne izložbe pod nazivom ,,Vertikale u terakoti – varijabilnost odnosa delova i celine u skulpturi velikog formata“.

O doktorskom umetničkom projektu

Cilj doktorskog umetničkog projekta Vertikale u terakoti – varijabilnost odnosa delova i celine u skulpturi velikog formata je uspostavljanje sistema gradnje vertikalne forme u terakoti velikog formata, izgradnjom skulpture iz segmenata, čime se omogućava varijabilnost odnosa delova i celine, a što za rezultat ima promenljive prostorne kompozicije unutar skulpture ili skulpturalne postavke.
Projektom sam težio da pokažem da se komponovanjem različitih delova mogu dobiti vertikalne skulptorske celine u terakoti velikog formata, korišćenjem sistema gradnje koji do sada nisu bili u upotrebi. Nastojao sam da istražim mogućnost primene novih načina gradnje vertikalne skulptorske forme, komponovanjem delova uz pomoć konstruktivnih elemenata. Vertikalne forme do sada su rađene uglavnom kao monoliti, što je ograničavalo konačnu visinu skulpture, dok dosadašnje skulpturalne celine građene iz delova pretežno imaju horizontalno usmerenje.
Prvo poglavlje pisanog dela doktorskog umetničkog projekta odnosi se na analizu razvoja ovih sistema i upotrebe konstrukcije u skulpturi od terakote. U drugom poglavlju analizira se varijabilnost odnosa delova i celine u terakotnoj skulpturi velikog formata sa različitih aspekata. U okviru ovog poglavlja takođe se preispituje odnos delova unutar pojedinačnih skulptura, odnos skulpture prema celokupnoj prostornoj postavci i prema ambijentu u kom se nalazi. U trećem poglavlju predstavljeno je istraživanje prostora skulpture i odnosa koji vlada na relaciji posmatrač–skulptura.
Ostali aspekti analize skulpture uključuju i pitanja koja se razmatraju u ovom projektu, a koja se odnose na: unutrašnji i spoljašnji prostor skulpture, svetlo u skulpturi i likovne principe primenjene u prikazanim skulpturama: simetriju, red, poredak i ravnotežu.
Ključne reči: umetnost, skulptura, terakota, vertikale, varijabilnost

O značaju i doprinosu projekta u ovom polju umetnosti – skulpturi velikog formata u terakoti

U fokusu ovog istraživanja nalazi se skulptura u terakoti. Jedan od zadataka u okviru ovog rada bio je da ispitam mogućnosti upotrebe gline kao finalnog materijala u savremenoj umetničkoj praksi. U prirodnom stanju glina teži horizontalnom prostiranju i amorfnom obliku, isključivo u sadejstvu sa vodom. Ovim radom dodelio sam joj geometrijsku formu – kao jednu od mogućnosti, a gradnju skulptorske forme usmerio uvis, pomerajući ustaljene granice formata, kao i prirodnog ustrojstva i usmerenja ovog materijala.
Doktorski umetnički projekat Vertikale u terakoti – varijabilnost odnosa delova i celine u skulpturi velikog formata odnosi se na razvoj sistema gradnje vertikalne forme velikog formata u terakoti. To je problematika kojom se bavi mali broj umetnika jer zahteva specifične uslove za rad. Na osnovu pet serija skulptura definisao sam nove sisteme gradnje, uvođenjem principa gradnje skulpture iz delova.
Ovi sistemi pružili su mi mogućnost detaljnog istraživanja varijabilnosti pri izradi pojedinih delova i njihovog uodnošavanja u jedinstvenu celinu. Istraživanjem sistema gradnje terakotne skulpture otvorio sam nove mogućnosti rada i razvoja na tom planu. Upotrebu drugih materijala, recimo metalne konstrukcije, sveo sam na najmanju moguću meru, kako bih sačuvao autonomiju terakote. Sa druge strane, upravo ta minimalna upotreba metalne konstrukcije omogućila mi je da u nekim slučajevima prevaziđem ograničenja terakote kao materijala po pitanju visine i tako izradim segmentiranu skulpturu koja se odlikuje specifičnom vizuelnom dinamikom.
Varijabilnost, kao jedan od osnovnih principa primenjenih u ovom radu, vidno doprinosi dosadašnjoj praksi koja se sprovodila u Ateljeu „Terra” u Kikindi. Mogućnost promene otvorila je prostor za mnogobrojna nova rešenja unutar datog problemskog polja.
Tokom rada na doktorskom umetničkom projektu kreirani su radovi koji čine sastavni deo jedinstvene zbirke skulptura Međunarodnog simpozijuma „Terra” iz Kikinde, nastalih u proteklih četrdeset godina kontinuiranog postojanja. Na taj način oni mogu predstavljati poligon za dalji razvoj skulptorske umetničke i edukativne prakse, koje se sprovode u ovom ateljeu.

Biografiju dr um. Igora Smiljanica možete pročitati OVDE.