Igor Smiljanić

O Autoru

—

Igor Smiljanić rođen je u Kikindi 1977. godine, gde je i završio srednju školu. Studije vajarstva završio je na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju 2002. godine, a master studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2015. Doktorske studije upisuje 2015. na istoj akademiji. 

Pedagoškim radom se bavi od 2004. Praktično iskustvo stiče u osnovnim školama u Kikindi i Ostojićevu. Od 2016. radi kao stručni, a od 2020. kao viši stručni saradnik na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (Katedra za vajarstvo). 

Paralelno sa ovim aktivnostima dugogodišnji je saradnik Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Terra“ u Kikindi od 2003. asistent na projektu Teratorija 2008-2013. Svoj umetnički rad predstavio je nizom samostalnih izložbi od kojih su najznačajnije:  

Samostalne  izložbe: 

2004. Izložba skulptura,galerija Terra, Кikinda. 
2005. Izložba skulptura, galerija Zlatno oko, Novi Sad. 
2006. Izložba skulptura,velika galerija studentskog grada, Novi Beograd. 
2007. Master izložba, Atelje Tera, Кikinda. 
2008. Izložba skulptura i crteža, galerija Terra, Кikinda. 
2009. Izložba skulptura, galerija SULUVA, Novi Sad.

Grupno je izlagao je u zemlji i inostranstvu a najznačajnije izložbe su:

2009. Izložba u okviru BELEFA, Beograd. 
2010. Izložba skulptura  „Mienk itt a tér“ Art Festival, Кiskunfélegyháza, Mađarska. 
2011. Izložba skulptura Art Expo, Novi Sad. 
2012. Izložba, Blek boks festivala, Beograd. 
2013. Sajt spesifik instalacija na lokaciji Bjornfjel, Norveška. 
2014. Performans, Ratni muzej, Narvik, Norveška. 
2015. Izložba simpozijuma Tera, galerija Tera, Кikinda. 

2019 Izložba skulptura u livenom gvožđu,galerija akademije umetnosti u Banskoj Bistrici, R. Slovačka. 

Učešće na kolonijama i simpozijumima:

2017. Simpozijum „Tera“ ,Кikinda. 
2018. Vajarska kolonija Кopaonik, Кopaonik. 
2019. Iron casting workshop, Banska Bistrica, R. Slovačka. 
2020. Vajarska kolonija na Кalemegdanu, Beograd. 
2021. Izložba i performans, Galerija „Кo-Ra“, Skopje, Severna Makedonija. 
2022. Izložba, radionica i izrada skulpture, Punt termik, Temišvar, Rumunija

O doktorskom umetničkom projektu

Cilj doktorskog umetničkog projekta Vertikale u terakoti – varijabilnost odnosa delova i celine u skulpturi velikog formata je uspostavljanje sistema gradnje vertikalne forme u terakoti velikog formata, izgradnjom skulpture iz segmenata, čime se omogućava varijabilnost odnosa delova i celine, a što za rezultat ima promenljive prostorne kompozicije unutar skulpture ili skulpturalne postavke.
Projektom sam težio da pokažem da se komponovanjem različitih delova mogu dobiti vertikalne skulptorske celine u terakoti velikog formata, korišćenjem sistema gradnje koji do sada nisu bili u upotrebi. Nastojao sam da istražim mogućnost primene novih načina gradnje vertikalne skulptorske forme, komponovanjem delova uz pomoć konstruktivnih elemenata. Vertikalne forme do sada su rađene uglavnom kao monoliti, što je ograničavalo konačnu visinu skulpture, dok dosadašnje skulpturalne celine građene iz delova pretežno imaju horizontalno usmerenje.
Prvo poglavlje pisanog dela doktorskog umetničkog projekta odnosi se na analizu razvoja ovih sistema i upotrebe konstrukcije u skulpturi od terakote. U drugom poglavlju analizira se varijabilnost odnosa delova i celine u terakotnoj skulpturi velikog formata sa različitih aspekata. U okviru ovog poglavlja takođe se preispituje odnos delova unutar pojedinačnih skulptura, odnos skulpture prema celokupnoj prostornoj postavci i prema ambijentu u kom se nalazi. U trećem poglavlju predstavljeno je istraživanje prostora skulpture i odnosa koji vlada na relaciji posmatrač–skulptura.
Ostali aspekti analize skulpture uključuju i pitanja koja se razmatraju u ovom projektu, a koja se odnose na: unutrašnji i spoljašnji prostor skulpture, svetlo u skulpturi i likovne principe primenjene u prikazanim skulpturama: simetriju, red, poredak i ravnotežu.
Ključne reči: umetnost, skulptura, terakota, vertikale, varijabilnost

O značaju i doprinosu dr um projekta u ovom polju umetnosti – skulpturi velikog formata u terakoti

U fokusu ovog istraživanja nalazi se skulptura u terakoti. Jedan od zadataka u okviru ovog rada bio je da ispitam mogućnosti upotrebe gline kao finalnog materijala u savremenoj umetničkoj praksi. U prirodnom stanju glina teži horizontalnom prostiranju i amorfnom obliku, isključivo u sadejstvu sa vodom. Ovim radom dodelio sam joj geometrijsku formu – kao jednu od mogućnosti, a gradnju skulptorske forme usmerio uvis, pomerajući ustaljene granice formata, kao i prirodnog ustrojstva i usmerenja ovog materijala.
Doktorski umetnički projekat Vertikale u terakoti – varijabilnost odnosa delova i celine u skulpturi velikog formata odnosi se na razvoj sistema gradnje vertikalne forme velikog formata u terakoti. To je problematika kojom se bavi mali broj umetnika jer zahteva specifične uslove za rad. Na osnovu pet serija skulptura definisao sam nove sisteme gradnje, uvođenjem principa gradnje skulpture iz delova.
Ovi sistemi pružili su mi mogućnost detaljnog istraživanja varijabilnosti pri izradi pojedinih delova i njihovog uodnošavanja u jedinstvenu celinu. Istraživanjem sistema gradnje terakotne skulpture otvorio sam nove mogućnosti rada i razvoja na tom planu. Upotrebu drugih materijala, recimo metalne konstrukcije, sveo sam na najmanju moguću meru, kako bih sačuvao autonomiju terakote. Sa druge strane, upravo ta minimalna upotreba metalne konstrukcije omogućila mi je da u nekim slučajevima prevaziđem ograničenja terakote kao materijala po pitanju visine i tako izradim segmentiranu skulpturu koja se odlikuje specifičnom vizuelnom dinamikom.
Varijabilnost, kao jedan od osnovnih principa primenjenih u ovom radu, vidno doprinosi dosadašnjoj praksi koja se sprovodila u Ateljeu „Terra” u Kikindi. Mogućnost promene otvorila je prostor za mnogobrojna nova rešenja unutar datog problemskog polja.
Tokom rada na doktorskom umetničkom projektu kreirani su radovi koji čine sastavni deo jedinstvene zbirke skulptura Međunarodnog simpozijuma „Terra” iz Kikinde, nastalih u proteklih četrdeset godina kontinuiranog postojanja. Na taj način oni mogu predstavljati poligon za dalji razvoj skulptorske umetničke i edukativne prakse, koje se sprovode u ovom ateljeu.